Словенски језици. Прасловенски језик. Старословенски језик.

Словенски језици чине посебну грану индоевропске породице језика, која се потом дели у још три мање групе. За ове језике је карактеристичан велик степен међусобне блискости, која се може уочити на свим језичким нивоима. Она се објашњава јединством порекла словенских језика, али и њиховим дугим и интензивним међусобним контактима на нивоу књижевних језика и дијалеката. 

Верује се да сви словенски језици потичу од истог језика, односно  прасловенског језика. Прасловенски језик представља заједнички говорни језик свих Словена. Они су њиме говорили пре сеоба, али и неко време током сеоба док су чинили релативно јединствену етничку групу. Као и већина прајезика, прасловенски нема писаних трагова, а све што данас знамо о њему резултат је упоредне анализе словенских, али и других индоевропских језика. 

Време последње фазе прасловенског језика се одиграва паралелно са стварањем словенске писмености, крајем деветог и почетком десетог столећа. С тим у вези би се могло казати да старословенски бележи и фиксира последњу фазу прасловенског језика. 

Старословенски језик је први књижевни (писани, посведочен) језик свих Словена. Његово име упућује на две ствари: први део сложенице старо- указује на то да је он језик прошлости, те да се њиме више не говори; док нам други део тј. -словенски  говори да је то био заједнички језик свим Словенима.

Како бисмо што тачније дефинисали старословенски језик, потребно је да одговоримо на питања: шта је стсл. језик, када и како је настао, ко је његов творац, који дијалекат је узет за његову основу, али и која му је била основна функција.

То је најстарији књижевни језик свих Словена, настао у деветом столећу, у чину превођења грчких сакралних текстова на словенски дијалекат из околине Солуна за потребе богослужења. Његовим творцима се сматрају Солунска браћа, Ћирило и Методије.

 ***

Литература:

1. Ђорђић 1975: Петар Ђорђић, Старословенски језик, Нови Сад.
2. Пипер 1998: Предраг Пипер, Увод у славистику 1, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
3. Николић 2002a: Светозар Николић, Старословенски језик I. Правопис. Гласови. Облици, Београд: Требник [10. издање].